VA­ŠING­TON – Hi­la­ri Klin­ton i Do­nald Tramp naj­vje­ro­vat­ni­je će bi­ti kan­di­da­ti de­mo­krat­ske, od­no­sno re­pu­bli­kan­ske par­ti­je, na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma u SAD, ali njih dvo­je ujed­no va­že i za naj­ne­o­mi­lje­ni­je kan­di­da­te od ka­da se is­pi­tu­je jav­no mnje­nje u Ame­ri­ci.
Struč­njak za ame­rič­ku po­li­ti­ku Adam Ra­mej sa uni­ver­zi­te­ta Nju­jork u Abu Da­bi­ju sma­tra da je je­dan od naj­ve­ćih pro­ble­ma Hi­la­ri Klin­ton nje­na per­cep­ci­ja u jav­no­sti.
„I Do­nald Tramp i Hi­la­ri Klin­ton ima­ju ne­slav­nu čast da bu­du kan­di­da­ti sa naj­ni­žim ugle­dom ko­je su obje ve­li­ke stran­ke is­ta­kle u pred­sjed­nič­koj tr­ci ot­kad se ti po­da­ci uop­šte mje­re”, ka­že Ra­mej, pre­no­si Doj­če ve­le.
Klin­to­no­vu ta­ko, pre­ma is­tra­ži­va­nju por­ta­la „Ril klir po­li­tiks”, čak 55,8 od­sto Ame­ri­ka­na­ca do­ži­vlja­va ne­ga­tiv­no, a sa­mo njih 37,6 pro­ce­na­ta ima do­bro mi­šlje­nje o njoj.
Ka­da je ri­ječ o Tram­pu, 58 od­sto Ame­ri­ka­na­ca ima lo­še mi­šlje­nje o nje­mu, a 35,4 od­sto ga do­ži­vlja­va po­zi­tiv­no.
Is­pi­ti­va­nje jav­no­sti po­ka­zu­je ne sa­mo da Tramp ima pro­ble­ma sa broj­nim re­pu­bli­kan­ci­ma, već i da Hi­la­ri Klin­ton ne­ma po­dr­šku či­ta­vog ni­za nje­nih de­mo­kra­ta – oni je jed­no­stav­no ne vo­le ili joj ne vje­ru­ju.
„Nje­no po­šte­nje i nje­na vje­ro­do­stoj­nost naj­va­žni­ji su pro­ble­mi iz ko­jih on­da na­sta­ju svi osta­li”, upo­zo­ra­va Ra­mej i pod­sje­ća da se nje­no ime stal­no po­vla­či u spo­ru o ko­ri­šće­nju slu­žbe­ne elek­tron­ske adre­se u vri­je­me dok je bi­la mi­ni­star­ka spolj­nih po­slo­va, što on tu­ma­či kao ma­ni­fe­sta­ci­je du­bo­kog ne­po­vje­re­nja mno­gih Ame­ri­ka­na­ca.
Na ovim iz­bo­ri­ma, gdje se iz­ra­zi­to osje­ća bi­jes bi­ra­ča pro­tiv esta­bli­šmen­ta i po­li­tič­ke eli­te, Hi­la­ri Klin­ton je, kao biv­ša „pr­va da­ma”, se­na­tor­ka i mi­ni­star­ka, u stva­ri ide­al­ni cilj svih mo­gu­ćih po­li­tič­kih na­pa­da, i to ne sa­mo za Ber­ni­ja San­der­sa, već i za nje­nog vje­ro­vat­nog pro­tiv­kan­di­da­ta Do­nal­da Tram­pa.
I Tra­map je, me­đu­tim, ži­vi pri­mjer eli­te i esta­bli­šmen­ta, sma­tra Skot Lu­kas, pro­fe­sor ame­rič­kih stu­di­ja na uni­ver­zi­te­tu Bir­min­gem u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji.
„To je obi­čan trik. Ima­mo dva kan­di­da­ta ko­ji sa­svim ja­sno i ne­dvo­smi­sle­no pri­pa­da­ju esta­bli­šmen­tu i eli­ti – kod Tram­pa je to fi­nan­sij­ska, a kod Klin­to­no­ve po­li­tič­ka eli­ta”, ka­že Lu­kas.
Za Lu­ka­sa, pro­blem Klin­to­no­ve je i taj što „stva­ra uti­sak iz­vje­šta­če­no­sti i glu­ma­ta­nja” ka­da se po­ja­vi u jav­no­sti, za raz­li­ku od nje­nog mu­ža ko­ji je umio da osvo­ji lju­de.
Za raz­li­ku od Hi­la­ri Klin­ton, to de­fi­ni­tiv­no ni­je pro­blem Do­nal­da Tram­pa ko­ji je če­sto agre­si­van sa ne­ri­jet­ko avan­tu­ri­stič­kim iz­ja­va­ma zbog če­ga se do­ži­vlja­va kao ne­ko ko je auten­ti­čan.
Struč­nja­ci za ame­rič­ku po­li­ti­ku uvje­re­ni su da Klin­to­no­voj ne­će bi­ti do­volj­no sa­mo da če­ka da Tramp svo­jim auto­go­lo­vi­ma iz­ba­ci sam se­be iz tr­ke.
„Ako Hi­la­ri za­i­sta že­li po­bje­du na ovim iz­bo­ri­ma, on­da mo­ra da na­u­či da zra­či bar mi­ni­mal­nu ko­li­či­nu ljud­sko­sti. I ba­rem ne­ka­ko da uspi­je­va da ko­mu­ni­ci­ra i sa obič­nim lju­di­ma – oni­ma ko­ji za­o­kru­žu­ju ime kan­di­da­ta na bi­rač­kom li­sti­ću”, sma­tra Ra­mej.(Tan­jug)